Дневна молитва која се на арапском језику назива салах је чин ибадета специфичан и јединствен за ислам и по свом облику и по духу. Док енглеска реч молитва преноси опште значење дове или призивања, намаз је чин потчињавања Узвишеном Створитељу Алаху и изражен је у специфичном и добро дефинисаном физичком чину који отелотворује дух. Овај чин ибадета прописан је свим муслиманима као дужност и други је стуб вјере. Док је прописаних пет дневних намаза обавезно за све појединце након пубертета, као што је наређено у Светој књизи „Заиста, намаз је обавеза верника да се клања у одређено време“. (Кур'ан 4:103), добровољне молитве веће од горе наведеног се веома охрабрују и препоручују као средство за окретање божанској помоћи у тренуцима личне туге и невоље. Други облик обожавања који се зове Зикр, што значи медитација је индивидуални чин памћења Аллаха у сваком тренутку како би Га славили и остали захвални за Његову милост и доброчинство. Путем оба ова средства муслиманска индивидуа тражи блискост са Створитељем и постиже унутрашњи мир и спокојство Аллах најбоље познаје Његову творевину и тако каже у Кур'ану: „Заиста, човјек је створен нестрпљивим, раздражљивим када га зло дотакне и шкртим када га додирне добро . Осим оних који су посвећени молитви, они који остају постојани у својим молитвама...“ (70:19-23).
Свакодневна молитва која се на арапском назива молитва је обожавање које је јединствено и јединствено за ислам и по облику и по духу. Док енглеска реч молитва преноси опште значење молбе или молбе, салах је чин потчињавања Свевишњем Богу Створитељу и изражен је у специфичном и добро дефинисаном физичком чину који отелотворује дух. Овај чин ибадета прописан је свим муслиманима као обавеза и други је стуб вјере. Док је молитва у пет прописаних времена обавезна за све појединце након пубертета као што је наређено у Светом писму „Заиста, молитва је обавезна за вернике да се држи у одређено време“. (Кур'ан 4:103), добровољне молитве које превазилазе горе наведено су веома препоручене и охрабрене као средство тражења божанске помоћи у временима личне туге и невоље. Други облик обожавања назива се Зикр, што значи да је медитација индивидуални чин памћења Аллаха у сваком тренутку како би Га славили и остали захвални на Његовим благодатима и благодатима. На ова два начина, појединац муслиман тражи блискост са Створитељем и постиже унутрашњи мир и спокој. Аллах зна најбоље од Својих створења и тако каже у Кур'ану: „Заиста, човјек је створен нестрпљивим, раздражљивим када га зло дотакне и шкртим када га дотакне добро. . Осим оних који су свечани у молитви, оних који остају истикома у својим молитвама...” (70:19-23).